U ishrani: spirulina, leblebija, mahunarke, šljive,biber, banana, suvo grožđe, orasi, vrganj, artičoka, kakao sirovi organski, koštunjavo voće, suvo voće, zeleno lisnato povrće, ovas, soja, pirinač, integralne žitarice (zrna, klice, mekinje), pečurke, susam , cimet.

ULOGA BAKRA U ORGANIZMU

Esencijalan je element za čoveka koji učestvuje u sintezi hemoglobina, dopamina i norepinefrina, ulazi u sastav enzima ćelijskog respiratornog lanca, te igra ključnu ulogu u apsorpciji i metabolizmu gvožđa. Pripisuje mu se uloga u stvaranju pigmenta i keratina u kosi. Deficiti bakra praćeni su anemijom, digestivnim poremećajima, depigmentacijom kose, deformacijom kostiju i zastojem u rastu.

Bakar je mikroelement koji ulazi u sastav mnogih enzima. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna količina bakra izaziva lošu apsorpciju gvožđa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Osim toga nedostatak bakra izaziva poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer slaba koncentracija,mentalna agilnost generalno).

Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i otpornost organizma na bolesti.

Bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C.

Bakar pomaže pri proizvodnji kolagena (proteina od kojega se sastoje kosti, vezivno tkivo i koža), koji promoviše zajednički rad koštanog i mišićnog sistema. Učestvuje u proizvodnji hemoglobina, melanina (pigmenta u kosi, koži i očima), hormona štitne žlezde, mijelinskog omotača nerava, superoksid dismutaze. Za aktivnost superoksid dismutaze potrebna je ravnoteža bakra i cinka. Superoksid dismutaza (SOD), jedan od najsnažnijih antioksidanasa u organizmu koji štiti ćelije od oštećenja. Takođe je bakar važan za uravnotežen nivo holesterola u krvi.

Uz dovoljne količine bakra u organizmu, lako ćete postići zavidni nivo energije. Uz to on pomaže pri apsorbciji gvožđa koje je telu potrebno da bi moglo energiju iskoristiti.

Povećan unos bakra preporučuje se kod anemije (manjka gvožđa), upalnih bolesti creva (npr. ulcerozni kolitis i Kronova bolest), problema s kostima i zglobovima, problema s krhkim krvnim sudovima koji lako pucaju… Takođe je bakar važan u zaceljivanju opekotina i rana.

BIOHEMIJA

– bakar je jedan od najznačajnijih katalizatora u našem organizmu;

– učestvuje u formiranju kostiju;

– održava mijelin u nervnom sistemu;

– prisutan je u dva ključna enzima aerobnog metabolizma: citohrom C oksidazi i superoksid dismutazi. Superoksid dismutaza nalazi se u citosolu. Ona katalitički odstranjuje slobodni radikal jona superoksida (O2-) koji nastaje u aerobnom metabolizmu. Na taj način ona štiti ćelijske membrane. Osim bakra ona sadrži i cink. U mitohondrijama ćelija postoji isti protein kao superoksid dismutaza, samo što umesto bakra i cinka sadrži mangan.

Osim u ova dva enzima još je prisutan i u: amin oksidazi, tirozinazi, urikazi, katalazama, monoamino oksidazi, dopamin hidroksilazi.

– koncentracija bakra u koži novorođenčeta veća je 5 – 10 puta nego kod odraslih;

– bakar sa cinkom i gvožđem lokalizovan je u najdonjem sloju pokožice (stratum germinativum), a naročito visoke koncentracije nađene su u koži gornje polovine vrata i lica;

– velika količina bakra smanjuje nivo cinka i to prvenstveno u mozgu;

– koncentracija bakra u eritrocitima je stalna, dok u serumu varira;

– neophodan je za sintezu hemoglobina (osim gvožđa i kobalta). Interesantno je da je veoma značajan i za stvaranje hlorofila u biljkama;

– ukoliko je koncentracija bakra u organizmu smanjena transport gvožđa je smanjen u bilo kom smeru.

Enzimi koji sadrže bakar učestvuju u transportu gvožđa kroz crevni zid, pri ulasku gvožđa u hem, katalizuju biosintezu porfirina i sazrevanje retikulocita.

Bakar, kobalt, gvožđe i vanadijum neophodni su za hematopoezu;

– amino kiselini tirozin omogućava da deluje kao pigmentni faktor kože i kose;

– u slučaju manjka bakra smanjena je: aktivnost superoksid dismutaze i produkcija hemoglobina, a eritrociti postaju fragilni i podložni hemolizi;

– višak molibdena može izazvati deficit bakra;

– u organizmu postoji određena korelacija između:

molibdena – bakra – sulfata;

kadmijuma – gvožđa – bakra;

bakra – cinka – gvožđa;

– davanje interleukina 1 diže koncentraciju bakra, a obara koncentraciju gvožđa i cinka. Raste produkcija metaloproteina u jetri. Il- 1 deluje na dvovalentne jone;

– u telu ima 100 – 125 mg bakra;

– procenat bakra se povećava u vreme infekcija ili vakcinisanja uporedo sa stvaranjem antitela u organizmu

– razlaganje vitamina C ubrzava naročito bakar;

– depo se nalazi u: jetri i centralnom nervnom sistemu;

– izlučuje se putem žuči, ali žuč je neophodna i za normalnu apsorpciju bakra;

– pojačana apsorpcija bakra putem tankog creva uz smanjeno izlučivanje putem žuči postoji kod Wilsonove bolesti. Bakar i ceruloplazmin u serumu su niski. Izlučivanje bakra urinom je pojačano;

– majčino mleko nema dovoljne količine bakra, koje su potrebne odojčetu i ako ima 3 puta više bakra (i 2 puta više gvožđa) od kravljeg mleka;

– u novorođenčadi do drugog meseca često postoji negativni balans bakra. Ovo je naročito izraženo kod nedonoščadi. Zabeležena je: leukopenija, anemija, demineralizacija kostiju i izostajanje eritropoeze u pothranjene odojčadi;

– bitan je u proizvodnji antitela;

– zajedno sa vitaminom C bitan je u proizvodnji elastina (proteina). Bakar zajedno sa silicijumom učestvuje u održavanju elasticiteta vezivnog tkiva;

– efikasnost vitamina C (protiv virusa, bakterija i njihovih toksina) pored indirektnog delovanja podizanjem imuniteta zasniva se i na direktnom delovanju slobodnim radikalom koji nastaje delovanjem askorbata sa molekularnim kiseonikom, a što katalizuje jon bakra.

– apsorpciju pomaže: cink, kobalt i gvožđe, a odmaže visok unos cinka.

DIJAGNOSTIKA

Manjak – generalna slabost, oslabljena respiracija i bolesti kože.

Kod dojenčadi: hipohromna mikrocitna anemija uz edeme (u serumu postoji manjak bakra i gvožđa).

Terapija: preparati gvožđa;

– nedonoščadi se daje profilaktički;

– uz ostalo i bakar davati kod rahitisa;

– boja kože i kose umnogome zavisi od bakra;

– neka od intrauterinih kontraceptivnih sredstava napravljena su od bakra;

– maligni melanom: vitamin C sa bakrom;

Višak – Wilsonova bolest. Bakar se koncentriše u: jetri, lentikularnim jedrima mozga i bubrezima.

Terapija: penicillamin oralno sa B6. Cink- acetat 150 mg/d;

Bakar u velikim količinama izaziva: nesanicu, opadanje kose, neredovne menstruacije i depresiju.